Осма књига, први и други део, поново у продаји!

Драги читаоци,

Са задовољством вас обавештамо да су први и други део осме књиге – “Нова Цивилизација” и “Обреди Љубави” од сутра поново у продаји! На штанду Макарта на сајму књига, као и код преводиоца и власника фирме Звонећи Кедри Србије – Зоје Беголи!!!

Добро дошли!
Ваши,
Звонећи кедри Србије

Туре у Кедров Дом

Добар дан!

Желимо да Вам понудимо да посетите наш Кедров Дом!

Наша кедрова кућа у маленом селу, налази се свега неколико метара од сибирске тајге. Имаћете прилику и могућност да видите својим очима нашу производњу и чак да учествујете у производњи кедровог уља!
Основна замисао доласка у кедрову кућу је – упознавање људи са природом сибирске тајге, а такође и учење како правилно сакупљати шишарке кедра и како направити кедрово уље.

У туру доласка у кедрову кућу укључено је:

- Боравак у Кедровом Дому
- Екскурзија по сибирско тајги
- Обука сакупљања шишарки кедра
- Јкоришћење правог руског парног купатила
- Производња кедровог уља

Све што произведете сами, можете понети са собом.

- Такође можете посадити свој кедар.
И Ваш сопствени кедар ће Вас чекати у сибирској тајги.

Цео боравак траје 4 дана.
Цена по особи је отприлике 385$ (курс варира, па не можемо навести прецизну суму)
Минимална уплата за обезбеђивање резервације је 770$ (2 особе).

За више информација посетите: http://www.megrellc.com/en/news/1940/

Дођите нам у госте!
Добро дошли!

СРЕЋНА НОВА 2016. ГОДИНА!!!

Поштовани читаоци, поштоваоци дела Владимира Мегреа!

Ово је честитка В. Мегреа за Нову 2016. годину и обраћање Председнику Русије Владимиру Путину.

СРЕЋНА НАМ СВИМА НОВА 2016. ГОДИНА!!!!
НЕКА НАМ ДОНЕСЕ МНОГО РАДОСТИ, СРЕЋЕ, ЉУБАВИ И ОСТВАРЕЊЕ СВИХ СНОВА!!!

И надам се од срца, нову књигу Владимира Николајевића Мегреа!!!

Ваша Зоја Беголи и
Звонећи кедри Србије

Драги пријатељи!

Дозволите ми да Вам честитам Нову 2016. годину!
И као што је обичај, да Вам пожелим све, све најлепше у у новој години!
Здравља, љубави и среће у личном животу!

Нажалост, постоје аналитичари који предвиђају и рецесију и депресију у 2016. години – једном речју, кризу. Но, криза се јавља превасходно у главама људи.

Кризе код нас неће бити! Биће ватромет, биће узлет! И Ви – творци прекрасне будућности! Мислим на своје читаоце и посебно на ствараоце завичајних имања. То сте Ви – зелене младице прекрасне – прелепе будућности! То је Ваша партија, која се назива „родна партија“ – јединствена партија у Држави, која одржава скупове без новца, која постоји без новца, али која постоји и о којој почиње све више и више да се говори. Срећно Вам! Срећно Вам и у личном животу, као и успешно учешће и на изборима!

Такође, желим да честитам и свим посланицима Државне Думе. Шта им честитам? Поштовани депутати!

У Вашој Државној Думи – у нашој Државној Думи – већ годину и по дана леже два закона о „Завичајним имањима“. Какви су то закони? То су закони које је припремио народ, а који су анализирани и подробно разматрани и дискутовани у народу. Али се они нису само разматрали: Многи већ живе по тим законима. Нажалост, годину и по дана је – исувише дуг рок да се они усвоје. Желим вам да у следећој години усвојите ове законе и да их донесете у најбољем могућем облику, да додате и унесете нешто своје, како би се прекрасан импулс који је започео у Русији, још више појачао.
Такође желим да честитам нашем председнику Владимиру Владимировићу Путину.
Да му честитам што у нашој Држави постоји сјајна национална идеја, коју људи већ називају националном идејом Русије. Честитам Вам на том прекрасном што се изнедрило у нашој Држави!

Владимире Владимировићу, желим да Вам се обратим са молбом да схватите једну занимљиву и усхићујућу ситуацију, која се догодила у нашој Држави. А ево шта се догодило.

Пре више од 15 година у Држави је почео да се развија покрет под називом „Звонећи кедри Русије“. Пре више од 15 година, људи су почели да граде и стварају своја завичајна имања и насеља. Куповали су по хектар земље, често на запуштеним пољопривредним теренима и почели да утемељују своја завичајна имања – за себе, своју породицу, за потомке, своју децу. Те, данас у Русији има више од 250 таквих насеља. Зар то није величанствен подвиг?

Многобројне тешкоће ови људи морају да савладавају. Понекад је је то неразумевање штампе и средстава јавног информисања. Понекад – неразумевање чиновника на одређеним положајима, који питају: „ Шта је то, какав је то покрет? Ко њима руководи?“

Њима нико не управља! Њих води њихов сан и циљ. Њих води прекрасна слика будућности Русије: „За себе, своју породицу, за своје потомство ми стварамо завичајна имања!“ И када их буде много – 10, 20, 30 хиљада – када их буде милион, цела Држава ће се преобразити у расцветалу оазу! О њој ће се говорити у целом свету, као о најбољој земљи која показује целом свету предивну будућност, и прекрасан пут ка тој будућности.
И видите шта се дешава: без новца, без икакве подршке, они се и дан данас развијају, бујају.
Уколико погледате Интернет, тамо се малтене сваког месеца појављују нове групе које говоре: Тражимо истомишљенике у тој и тој области, за стварање завичајних насеља. Онда се појављује иницијативна група, која организује парцелисање земље. Шта им је потребно? Ма, њима је првенствено потребна морална подршка! И то првенствено од лидера Државе!

А све је почело од мале танушне књижице. Погледајте, ево је! Да, та књижица носи наслов „Анастасија“. Објављена је у меком танком повезу, на новинском папиру. Ја сам аутор те књиге. И некако ми је непријатно да кажем: „Како је тако добра књижица, урадила тако много…“ Наравно, не приписујем и не узимам све заслуге себи. Ствар је у томе, да сам се ја, вероватно, нашао на потребном месту у право време и сусрео са својом прекрасном визијом. Срео сам се са Анастасијом. Многи говоре: „Постоји она“… „Не постоји она“… „Ма, Мегре ју је измислио“… Па, уколико је нешто тако могуће измислити, нека и други предузетници или писци такође нешто измисле, нешто исто тако лепо, како би дивно још више јачало, побољшавало се.

А какав се то покрет појавио у Русији? Зашто се то догодило? Зато што светом владају слике. А овде, у тој књижици је описан прекрасан лик усамљенице из тајге, Анастасије. Лепе, умне и ватрене жене. Та слика буквално лебди над Русијом. Овде се појавио израз „завичајна имања“. И тада се у народу појавила идеја и изнедрила следећа крилатица: „Завичајна имања – национална идеја Русије!“

Ове књижице се неке снаге јако, јако боје. „Ма, како? Овакав покрет! Шта стоји иза тога?“ Чак говоре: „Ух, то ће нам донети многе невоље!“ А научници већ доказују да после овога долази до процвата науке! До оздрављења нације, потом ће довести до нестанка корупције, па иза тога стоји прекрасна срећна породица, хиљаде, милиони породица! Тада настаје стабилност државе и социјални мир. Због тога ће бити моћна Држава!

И ево каква је молба. Молим Вас, изанализирајте ову ситуацију – очигледно су Вам напричали много нетачног и погрешног о овом покрету – те Вас молим, помозите овим људима.
Хајде да заједно стварамо предивну будућност Русије! Народ је на то спреман! Иако је ово само део народа, то је веома значајан део који се из године у годину повећава. Замислите се над тим! Ишчезла су са географске карте Русије комплетна села, насеља. И неочекивано, због некаквог израза од неколико речи, распламсала су се људска срца предивном визијом, почела су да ничу нова предивна насеља, у којима људи не пију, не пуше, у којима васпитавају децу.
Догодило се јединство супротности. Људи расађују на земљи баште, дрвеће, цвеће. А у исто време њихова деца раде на компјутерима. А та деца су будућност нашег народа.

И још нешто. Погледајте шта се догађа у Сирији и другим земљама.
А ова идеја уједињује људе. Ево, насеље у околини Владимира. У Владимирској области има 15 таквих насеља. Нека су сасвим мала. А нека велика. У њима живе људи који се познају међусобно. Њих уједињује заједничка визија, заједничка идеја. А ти људи су различитог социјалног статуса, различитог узраста, различитих вероисповести. Има муслимана, хришћана, и без обзира на то, сви су једнаки. Њих повезује заједничка визија, заједничке побуде.

У једној од књига сам навео речи усамљенице из тајге Анастасије, која каже:

„На почетку новог миленијума, Председник Русије ће објавити указ, по коме ће се свакој породици у Русији, а која то жели, одобрити и доделити хектар земље, за саздавање на њему завичајног имања.“

Обратите пажњу: „свакој породици која то жели.“
Каква може бити будућност државе, која купује, увози прехрамбене производе у иностранству, а поседује толику земљу? Каква може бити будућност земље у којој нема баш много здравих људи? А овај покрет управо, између осталог, развија и медицину.

Владимире Владимировићу, свима нам је јасно колико много брига Ви имате, тим више у садашњим међународним околностима. Али, Ви имате савршену организацију чији сте лидер – народни покрет „Народни фронт“. Па наложите Народном фронту да истраже ситуацију и да Вам поднесу веродостојну, неспорну информацију. И наредите да истраже и овај покрет. Замолио сам Фонд Анастасија да Вам ставе на увид прецизну истиниту информацију о покрету „Звонећи кедри Русије“, као и о људима који стварају завичајна имања. Погледајте је пажљиво. Уколико буде било додатних питања Ваших саветника, сигуран сам да ће Вам их Фонд доставити. Ми смо отворени. Постоје сајтови „Анастасија“, „Звонећи кедри Русије“. Тамо је до детаља испричано где се и шта организује. Тамо је до танчина испричано, какви људи подржавају покрет, као и који покушавају да га успоре.
Мислим да је време да и наша… Боље затражите од наше Владе да прикупи веродостојну информацију. И нека јавно објаве извештај, да га људи виде: Како се она – Влада, односи према овом покрету? И одмах ће бити јасно, у чему су они праведни, а у чему нису.

Ове књиге излазе у Америци, Европи, Јапану, Прибалтику. И свуда се појављују групе које почињу да дејствују на начин, као и људи у Русији. Најактивније деловање се дешава у Русији. Очигледно да много зависи од превода. А ја бих веома желео да прекрасно за целу планету Земља започне управо у Русији! Слика Русије се појавила, прекрасна слика! Она ствара, она дејствује, али сад много зависи од Вас, Владимире Владимировићу!

Придружите се!

Још једном честитам свима прекрасну 2016. годину!

 

Чује се песма:

Овде је на сваком имању Пространство Љубави.
Стварамо заједно с Богом, ми деца твоја.
Наш Род цвета, ми сложно живимо
И Бајковитим Крајем насеље зовемо.

Овде птице певају испод дуге
Овде се звери и рибе радују нама.
Овде су сваки цветак и огромни дуб
Нама драги. Свима нама мили.

Ми знамо: Земља се препорађа,
Када је дотичемо ми,
Са љубављу стварамо вајкадашњи Рај.
Како је прекрасан наш Бајковити Крај!

Овде заједно са бардима песме певамо
И слику Васељене Љубави стварамо.
Посланицу Извора волхви нам носе.
Уз игру скоромоха* осећамо бит.

Овде птице певају испод дуге.
Овде се звери и птице радују нама.
Овде су сваки цветак и огромни храст
Нама драги. Свима нама мили.

Ми знамо: Земља се препорађа,
Када је дотичемо ми.
Са Љубављу стварамо вајкадашњи Рај.
Како је прекрасан наш Бајковити Крај.

Овде је на сваком имању најчистије врело
Предачке нам шаље вести и мудрост њину.
Безбрижно је овде деци,
А старцима удобно.
Овде срећне породице Ведруса живе.
Овде срећне породице Ведруса живе.

Овде птице певају под дугом.
Овде се звери и птице радују нама.
Овде су сваки цветак и огроман дуб
Нама драги. Свима нама мили.

Ми знамо: Земља се препорађа,
Када је дотичемо ми.
Са Љубављу стварамо вајкадашњи Рај.
Како је прекрасан наш Бајковити крај.

Овде је на сваком имању Пространство Љубави.
Стварамо с Богом заједно, ми деца Твоја.
Наш Род цвета, ми сложно живимо.
И Бајковитим Крајем насеље зовемо.
И Бајковитим Крајем насеље зовемо

Песма „Бајковити крај“
Пева Елена Берегиња

* скоромох – путујући певачи у древној Руси

Новогодишњи и божићни сајам књига у Дому синдиката од 15.12.2015!!!

Поштовани читаоци!
Поштовани купци кедрових производа!

Са задовољством Вас обавештавамо да ћемо и ове године бити на Сајму књига у Дому синдиката на штанду „МИРОСЛАВ“!!!
Поред књига Владимира Мегреа „Звонећи кедри Русије“ и Пермакултуре Сепа Холцера, имаћемо наравно, и све 100% чисте кедрове производе из сибирске тајге, из еколошки најчистије области на планети Земља!!!

Добро дошли!
Ваши
Звонећи кедри Србије доо

Велико Новогодишње и Божићно снижење

Цењени купци кедрових производа!

Обавештавамо вас да смо у поводу Новогодишњих и Божићних празника, од данас снизили цене свих кедрових пасти за зубе за невероватних 40%!!!

Ово огромно снижење важи до
10.1.2016. године!!!

Добро дошли!!!

Ваши
Звонећи кедри Србије доо

Предлози Владимира Мегреа за стабилизацију политичке ситуације у свету

Шта је већ урађено – резултати међународних сусрета у 2015. години

Добар дан, цењени моји читаоци!
Завршила се, све у свему, дуга и изузетно занимљива експедициа. А почело је овако.

Из Санкт-Петербурга смо бродом, који се зове „Принцеза Анастасија“, кренули по маршрути са групом предузетника, на позив читалаца и издавача из Финске, Шведске и Естоније.

У Естонији и Финској је требало да се одрже две читалачке конференције. На тој маршрути смо пролазили поред Стокхолма, где није била планирана конференција.

Али, сазнавши да ће туда проћи овај брод и имати одмор од око пет сати, читаоци и издавачи из Шведске су организовали дочек и сусрет. То је био први сусрет са Шведском. Показало се, веома занимљив сусрет, који је био веома спонтан и занимљив – зато што је било могуће поразговарати и са појединцима.

После тога смо имали конференцију у Талину, у Естонији. Вероватно је, од свих подухвата које смо имали досад у иностранству, ово била најјача и најзанимљивија конференција.

За одржавање овог сусрета са читаоцима, закупљена је сала. То је велико здање у центру града. Сала је у нечему налик гледалишту Бољшој театра. Биле су изложене слике у фоајеу, као и корице књига на сцени, које је радио професионални сликар. Корице су ми се допале. Али када сам видео слике изложене у холу, оне су ме задивиле. Зато што је у њима била скривена енергија, притајен дух. Спријатељили смо се са тим сликаром и мислим да ће он наставити своје стваралаштво у том смеру, узимајући тематику из књига. И мислим да ћемо у будућности гледати све новије и новије његове радове.

Конференција у Хелсинкију није започела баш глатко.

Из неког разлога, дошло је до проблема са преводом: био је спор и не баш прецизан. Онда је публика из гледалишта узела учешће, настојећи да исправи те незнатне нетачности. Прва се на сцену попела преводилац књига и почела да помаже у превођењу. Потом, није издржао и на сцену се попео момак, који добро говори руски и енглески и почео такође да помаже у превођењу. Затим се на сцену попео Енглез и почео да говори енглески. Он је допутовао како би присуствовао конференцији, као и да позове делегацију, читаоце и мене у Енглеску. Онда је у прве редове прешла делегација из Немачке. Они су такође почели да помажу у својој жељи да све буде добро.

А ја никако нисам успевао да ускладим довољно уверљив контакт, размишљајући: „Нешто би требало да се догоди, морам нешто да смислим. И све неизоставно треба да буде добро, иако није баш најбољи превод….“

Онда сам испричао да имамо сајт Анастасија.ру, на ком постоји одељак „познанства“. На њему има много људи и сви пишу: „Трагам за својом љубављу због стварања завичајног имања“. Тад настаде жамор и жене почеше да добацују: „Овде има нмого жена. Где су мушкарци, где су мушкарци!?“ Тад настаде живост у сали, и више нико није обраћао пажњу на неквалитетан превод, са сад већ троје преводилаца.

Увек се са задовољством прихватало када смо у говорима приказивали видео снимке, показујући празновања на нашим завичајним имањима .Потом би људи прилазили и говорили: „Како је могуће? Овако нешто се догађа у Русији, а ми о томе недовољно знамо? Могу ли се још показати и појединачни људи? Нека они нешто кажу!“

Знате, тамо сам причао о породици Жукових. И показао сам им фотографије Раисе Александровне и Ивана Дмитријевића. Ако се сећате, то су већ старији људи, који су се венчали. И заиста се види колико се воле. Изградили су своје завичајно имање. И знате, цела сала је спонтано почела да аплаудира!

Касније су људи прилазили и говорили: “Они су (породица Жукових) – а то је најважније, то су урадили за друге људе – они су заиста продужили живот другим људима, старијима. Онима, који су размишљали: „Готово је – може се у преосталим годинама живота само седети на клупици… и пасивно посматрати. Кад овде – такво прекрасно, чудесно стварање.“

Ево шта карактерише све ове сусрете које смо имали. Почео сам да причам о идеји која се појавила код нас – да следеће године на броду „Принцеза Анастасија“ – којим смо допутовали, организујемо из Русије отприлике око 1.200 људи, предузетника, напросто читаоце – људе који су се пријавили на сајту „познанства“, и да пропутујемо кроз све те земље. Да се организују неформални сусрети, можда на обали. Никако конференције у салама! Да буде исто овако – у јесен, као и ове године. Следеће године Фонд треба да организује сусрете у тим земљама.

Они који желе да се прикључе оваквом организовању, изволите, обратите се Фонду и упутите правовремене пријаве.

Знате, у ове три земље, као и у Америци, људи су врло срдачно дочекивали читаоце. Рецимо, у руском центру, како су причали сами организатори, одавно није било оваквих вредних потеза, како би се људи окупили: и руски и естонски. Замислите: та дупке испуњена сала дочекује делегацију Русије, прима је са љубављу, дочекује их као пријатеље. И не говори се тамо о разним напетостима, нити о некаквим тешкоћама, већ се разговара о најлепшој будућности Русије, Естоније и свих осталих земаља. Када сам рекао да ћемо следеће године доћи са још већом делегацијом, сви су почели да аплаудирају.

Мислим да ћемо оваквим сусретима, успети да изменимо ту уздржаност међу нашим државама. Посвуда постоје људи који желе само добро. Свуда постоје људи, којима је неопходна велика идеја. Свугде постоје људи који желе да поделе, не некакве негативне догађаје – већ који хоће да поделе лепоту!

Мислим да ће проћи још неко време, и ми више нећемо говорити о свим тим тешкоћама међу државама, већ ћемо напротив, говорити о добром.

Изузетно много људи би желело да отпутује у Русију, да виде руска имања. Мислим, да и ми исто тако, можемо овде код нас да приредимо дочек. Можда ћемо и ми успети да направимо у августу следеће године велику конференцију у Санкт-Петербургу. Тамо има много сала, постоји велика концертна дворана, па би могли да допутују људи из прибалтијских земаља. А потом, можда, сви заједно да запловимо бродом.

На броду је занимљиво још и то, што је тамо омеђен простор. Брод је на пловидби пет дана, и за тих пет дана је могуће присније склопити познанства. Тамо за то постоје сви услови. Тамо су одржали саветовање и званични заступници фирме „Звонећи кедри“, који су кренули са нама на пут. Они су изузетно срдачни и искусни момци.

Мени се изузетно допала њихова промишљеност, њихова усмереност ка циљу, као и њихова визија будућности.

Тако се ове године догодило да сам успео да боравим у Америци, Естонији, Шведској и Финској. Сусрети у тим земљама су показали да ми, читаоци књига „Звонећи кедри Русије“, можемо да учинимо за своју земљу и за све земље, изузетно велику ствар: ми можемо да преломимо и изменимо ово стање невероватног отуђења и да ујединимо, чврсто спојимо људе различитих земаља.

Ја вас молим, укључите се у овај рад Фонда. Фонд ће у најскорије време објавити план корака за следећу годину. Овај план ће бити усмерен и на зближавање читалаца из разних земаља.

Ја мислим, то ће бити наш мали, или, можда супротно, наш изузетно велики допринос у зближавању наших држава. И, уколико ми сви заједно, почнемо да чинимо оваква дела, то ће помоћи и нашој Домовини. Мислим да ћемо у следећој години учинити велики помак. Позитиван преокрет. И у политици. Ја не желим да се ми бавимо политиком, али, да помогнемо својим политичарима да организују чвршће везе са људима из других земаља – то ми можемо. Ми имамо за то услове. Ми имамо за то базу, имамо темељ. То је наша величанствена идеја.

Огромно хвала свима вама за суделовање, за помоћ у организацији ових корака. И прикључујте се, молим вас, у рад Фонда по плану за следећу годину. А исто тако, предлажите и своје кораке.

************

По питањима организације и учешћа у турнеји са Владимиром Мегреом, обраћајте се Фонду културе и подршке стваралаштву „Анастасија“ .

root@kedr.elkom.ru
fond@anastasia.ru

телефон: +7 (920)902-79-79
адреса: 600000, г. Владимир, а/я 126

www.anastasia.ru
www.vk.com/vmegre
www.vk.com/vladimirmegre

О значају позиционирања идеје „завичајно имање“. Резултати пута у Њујорк 2015. године

Добар дан!

Најзад сам се вратио кући и желим да поделим утиске о путу на заседање које се одвијало у ОУН.

Учествовао сам у неколико заседања на којима се говорило о глобалним еко насељима. Посебно су говорили о насељу Тамера. Ја сам говорио о нашим насељима.

Ево шта сам успео да схватим. Ми смо понекад своја насеља називали „еко насеља“. То се показало као грешка. И то, велика грешка… Чим се изговори реч „еко насеље“ исто као и тамо, људи одмах замишљају већ постојећа еко насеља, чиме се она баве. По правилу, у тим насељима је све опште – колективно. Тамо нема завичајних имања, већ је све заједничко. То јест, они раде на општем плану. По негде… као у насељу Тамера… тамо су и заједнички обеди – доручак, ручак, вечера. Ти можеш да поједеш… али, пошто постоји трпезарија – тамо можеш и да једеш. И овде је постојало такво усмерење, „хајде да нас назовемо еко насеље“…

Али, уколико би се сви сложили да себе назову еко насељима, онда би и било „ево овде код нас све је опште, као у комунизму“.

Постоји чланак у новинама ауторке Татјане Гинзбург, која је обишла многа насеља: у Италији, Финској, Америци. На једмој скупштини у насељу Тамера, био је и представник насеља Ковчег. Зове се Дима. Ево како она говори о његовом иступању: „Ковчег је представио као изузетно чврсто еко насеље, што је изазвало буру аплауза. Западњаци уопште не схватају шта је то „завичајно имање“. У ствари, они не разумеју да може да постоји насеље на земљи, а да при том, није опште. То јест, да је циљ насеља испољавање живота на земљи, а не стварање општег, колективног. И због тога, уколико им се представи руско насеље са стотину домова, они се радују, они су усхићени, размишљајући и даље на свој начин: „то је општина“, то је „еко насеље“ у њиховом смислу, где сви људи раде заједно, једу заједно и деле колективну својину. Дима чак на то није посебно ни скретао пажњу, да се, не дај Боже, некоме не допадне.“

Чини се, само једна реч, а шта иза ње стоји: „завичајно насеље“ или „еко насеље“. Али, чим себе именујемо као еко насеље, интересовање нестаје: „Зашто путовати у далеку Русију када се може и овде, ближе – ево је Америка, па то је… једно те исто“.

Значи, очигледно морамо много пажљивије да се односимо према ономе што је говорила Анастасија. Много промишљеније треба да се односимо према речима “завичајно имање“, „насеље завичајних имања“. Морамо да схватимо шта иза тих речи стоји и то пренети другима.

Ево, тамо у Америци била је група читалаца. Постоје читаоци и међу организаторима овог заседања у УН. То су потпуно други људи, они се потпуно другачије понашају и обраћају. Они се веома позитивно односе према тим идејама које постоје о завичајним имањима у Русији. Они говоре: „Да, то је грандиозно. Да, у томе је – будућност“.

И да пожурим мало унапред, рећи ћу да два организатора овог заседања поседују земљу – отприлике 100 хектара. Они ће је давати досељеницима, онима који желе… Али ће, углавном, одабирати међу читаоцима… даваће те парцеле земље величине једног хектара за изградњу завичајних имања. Они имају веома занимљив приступ у одабиру. Имају намеру да дају најпре на годину… човек добија тај хектар, али прво мора годину дана да проживи тамо, а онда тек да легализује као свој посед, да други виде – како он то ради.

Није ми баш јасан овакав приступ. Па ипак, различити приступи су неопходни, како би се установило – где је боље.

Таква насеља, каква су у Русији, ја засад, нисам видео ни у једној земљи. А узрочником тога сматрам те једноставне речи: „еко насеље“ или „завичајно насеље“.

Шта смо закључили са групом читалаца који су тамо били… Један од организатора заседања је сценариста, који је једно време радио у Холивуду. Он предлаже да се сними документарни филм о Русији, о руским завичајним имањима, о насељима завичајних имања. И да се све то прикаже у Америци и другим земљама. Каже, уколико би успело да се уради ваљано и истинито, то ће бити сензација, пошто се то разликује од свега што постоји у свету. Говорио сам на заседању да „завичајна имања“ уопште нису еко насеља. Она имају своју филозофију, своју идеју, свој начин живота и изразито се, значајно разликују од онога што већ постоји, као и онога што западна публика познаје.

И још једна особеност. Завичајна имања – њихов број се у Русији непрестално повећава – у Русији, Белорусији, Украјини, Казахстану… Ни једно друго, такозвано еко насеље, није се увећало бројчано.

Дакле, сматрам да смо ми на ваљаном, суштинском путу и сматрам да себе треба да позиционирамо изузетно тачно.

Ето, они који су на западу – њих је мање и тамо је мање новог, али, они себе изузетно добро представљају. Код њих долазе људи, тамо је туризам развијен. Људи стижу тамо, поживе неко време, али мало њих и остаје. А оне који су званични становници, оне који остану 5 година – већ сматрају староседеоцима. А код нас многи живе већ по 15 година. Код нас рађају децу.

Сматрам, успостављање контаката међу људима из разних земаља – овде мислим на читаоце – значајно ће помоћи да се уреде узајамни односи између Русије и западне Европе, Америке. Хајде да заједно делујемо и сарађујемо уз помоћ размене искустава. Хајде да видимо како ће започети да се стварају завичајна имања и у Америци, те коме ће то боље поћи од руке? Ко има лепше оазе? А ко је узмогао да створи на свом завичајном имању истински рај?

Будућност занима малтене све: будућност своје породице, будућност државе, будућност света. Многи, многи су на Западу због тога узнемирени, схватајући да без неке нове парадигме, без наше тачне, јасне визије начина живота савременог човека, савремене породице, савременог људског друштва, више није могућа. Напросто, не може се ићи даље: ми стојимо испред каменог зида и сви заједно у њега ударамо главом, просто речено рашчишћавамо своје узајамне односе уз помоћ силе. Ево рецимо, Исламска држава, остали ратови. И ми доказујемо своју духовност уз помоћ силе! Е, то је апсурд, потпуни апсурд који се не прекида већ вековима. Неопходно је доказивати своју ваљаност и разложност личним стварањем, уз помоћ саздавања нечег новог.

Боравећи тамо у Америци, био сам поносан што у Русији постоји такав покрет, и што сви ми – ствараоци завичајних имања – имамо удела у томе. Био сам поносан што сам написао ове књиге. И поносан сам због тога што имамо визију прекрасне Анастасије, која је узмогла да покрене и подари Русији, ево овакав покрет.

Дубоко у себи сам спознао да је неопходно високо ценити ту визију и поимање живота. У њој је суштина и снага.

Она подиже многе људе у несумњиве висине, а… човек који почиње да губи ту визију, губи темеље на којима она почива и – све се руши.

Хајде да се изузетно брижљиво односимо према речима, именујући себе онима који заиста јесмо. А ми смо – градитељи завичајних имања, ствараоци новог прекрасног живота!

Говор В. Мегреа у Њујорку

Добар дан, још једном.

Ово је карта насеља завичајних насеља Русије.
Све што је обележено зеленим тачкама – то су насеља која већ постоје. Данас у Русији има укупно 230 насеља која се састоје од завичајних имања. Њихов број се повећава из године у годину.
А милиони људи желе да изграде своје имање..
Ја сам поносан, што су сви до једног – ствараоци завичајних имања – читаоци књига „Звонећи кедри Русије“.

У чехословачком парламенту је говорила глумица. Поновила је све што је написано у књизи… Ово је она. Не личи на Анастасију.
Касније су је чланови парламента питали:“ Ко Вам је писао овај говор?“
Она је одговорила: „Ево, можете да прочитате наставак“.

Произлази да је тако актуелно то што је написано, зато што Анастасија фактички, потанко приповеда мудрост праизвора.

Када се Анастасија појавила, почели су да је проучавају различити људи. Међу њима и верски радници, научници.
Група научника нагиње закључку да се у генетском памћењу Анастасијином налази сва информација, почевши од стварања човека.

Иста таква информација постоји у сваком од нас.
Али смо ми напросто изгубили моћ – да је откријемо, досегнемо у себи.
Ми смо омаловажали знања наших предака.
Сада је неопходно да изнова вратимо изгубљена знања.

Најфрапантнији рад је написала група научника из главног универзитета у Русији – Ломоносов, на челу са Михаилом Јурјевићем Павловом.
Он се десет година бавио истраживањем појаве Анастасија, и свега што је било с тим повезано. И покретом „Звонећи кедри Русије“.
Он говори и наводи историјске примере о завичајним имањима, која су постојала пре неколико хиљада година.
Да је, управо захваљујући тој идеји која се сад родила у Русији и која је подржана од стране народа – Америка постала Америка.
Он говори о томе да је 1862. године у Америци донет „Хамстед – акт“.
Милион и по америчких породица је добило земљу.
А надаље се догодило то невероватно, што се догодило са Америком. Америка је нагло, изненада почела да се развија у науци и здравственој заштити. Било је прихваћено три пута више научних радова.
Чинило се, земља. Напросто земља. Али, када је тих милион и по људи стало на земљу, држава је почела да се преображава.

Данас се у Русији покрет развија изванредно снажно и Русија ће постати изузетно моћна држава због овог покрета.
Она може да постане тако јака, да ће конкурисати Америци.

То је опасно.
То може да се заврши врло близу рата.
Ни случајно не желим то.
И сви људи то не желе.
Који је излаз?

Заједно стварати и градити завичајна имања и насеља!
Ако Американци, Руси, Јапанци, Европејци почну заједно да граде завичајна имања, шта ће се догодити?
Као што каже Анастасија, једно завичајно имање је малена – сићушна тачкица на великој планети Земља.
Али, када их буде много – тих сићушних тачкица – преобразиће се цела планета.
Замислите, какав једноставан поступак – напросто узети и створити рај за своју породицу!
Те, уколико буде много таквих људи, онда ће се преобразити цела планета.
И тада ће се прекинути тај нај, најстрашнији рат који се догађа у свету.
У тој борби већ хиљаду година учествују милијарде људи.

Овај рат није међу државама.
Овај рат је унутар породице.
Када мушкарац и жена престану да се воле, када мрзе једно друго до те мере, да се разводе. Понекад се и туку.
Понекад вређају једно друго, а то је страшније од обичног рата.

Сада имамо прилику, сви заједно, да све то прекинемо.
Вратити љубав у породице!
И ја сам стигао у Америку захваљујући позиву. И учествовао сам у раду Неxус-а.
Допутовао сам са поуздањем – да ћемо све ово прекрасно радити, чинити заједно.
Бићу пресрећан, ако сви заједно узмемо учешће у оваквом прекрасном делу!

Честитка В. Мегреа за празник Дан Земље из Њујорка!

Добар дан!

Тек што смо се вратили са Nexus Global Youth Summit 2015. који се одвијао у USA.
Владимир Мегре је представио на овом самиту идеје изнете у књигама „Звонећи кедри Русије“.
Видео материјале и текстове о свим догађањима можете погледати и прочитати на званичном сајту аутора (http://www.vmegre.com/video/detail/25482/ и http://www.vmegre.com/video/detail/25543/)

Желимо да Вам честитамо прекрасан празник – Дан Земље који је био 23. јула. Желимо Вам много успеха, непрекидан развој и најприродније животне радости!

На овом линку (http://www.vmegre.com/news/25438/) можете погледати честитку Владимира Мегреа поводом празника Дан Земље директно из Њујорка, упућену свим читаоцима и поштоваоцима у свету.

Заједно стварамо прекрасну будућност. Хвала за Ваш допринос.

С поштовањем,
Полина и Нина Мегре

 

Честитка:

Добар дан, драги пријатељи!
Од свег срца желим да честитам свим својим читаоцима Дан Земље, који ће бити 23. јула. Пре свега, желим да честитам свима онима који већ стварају завичајна имања, или се спремају да то учине у најскоријој будућности – онима који осмишљавају своје пројекте, онима који траже земљу, онима који маштају, сањају о предивној будућности своје породице, свог завичајног имања, своје државе и целог света.

У последње време су почели да ми се дешавају невероватни догађаји, мени се чак чини да је Анастасија… Сећате се како је говорила „неко време нећу моћи да ти помажем“, и вероватно то време већ пролази. Мислим то зато, што су последњих дана почели да се дешавају невероватни догађаји. Који? Тренутно се налазим у Америци, у најлепшем парку у центру Њујорка. Ово је Менхетн – један од најпрестижнијих региона Њујорка. Овде је изузетно скупа земља и без обзира на то, људи су, месне власти, дали неколико квадратних километара, посадивши и створивши најлепши парк који је прекрасно осмишљен, и ја се сада налазим у њему.
Како сам се овде нашао… Знате, нисам славио свој рођендан већ пет година. Тог дана је умрла моја мама и сматрам да из тог разлога не треба да га славим. Иако Анастасија каже „када умире близак човек, посебно мама, на дан твог рођендана, тиме ти она продужава живот“. Ипак, нисам га славио. Изненада, пре отприлике месец дана, добио сам позив из Уједињених нација и Америке, да дођем на међународни самит, на ком ће се окупити представници из око тридесетак земаља, млади људи, мецене – покровитељи, који ће говорити о величанственој идеји – завичајним имањима.

Тај самит је изузетно значајан, и мени су дали свега 20 минута за говор. То је врло кратко време да се исприча о тако грандиозној идеји, али, потрудићу се. Говорићу 23. јула, на свој рођендан. Желим свим срцем да се прекину све ове расправе и насиља међу земљама Европе, Америке, Русије. Да се у потпуности прекину сва насиља и обрачуни међу државама. Мислим да се ово догађа због тога што људи немају никакве друге помисли, идеје, осим ратовања. И многе државе сматрају да могу некако да победе и да ће побољшати свој положај уз помоћ освајања и поробљавања. Ни говора! Ништа се тиме не добија! Ратовима се у људима изазива само злоба, мржња, бес. А завичајна насеља јесу – предивна идеја која спаја и уједињује људе.

Сви се сећате како су на наше фестивале у Москви долазили Украјинци, Белоруси, Јапанци… Уверен сам да ћу узмоћи, да ћу наћи начин и искористити прилику у неком преломном тренутку или ћу напросто утемељити свој план сређивања односа између Русије и Америке. Мислим да наши председници треба да се сусрећу и дискутују шта и како најбоље да учине за људе, какве најбоље законе да доносе људима за стварање завичајних имања и насеља, како у Русији, тако и у Америци. Такмичићемо се у стварању и изградњи прекрасног. Русија има изузетно много могућности, има много земље. У Русији је много оних који већ стварају и изграђују завичајна насеља. Са данашњим даном их има преко 230. А у Америци их, засад, има само неколико.

У УН постоји стални представник Русије. Преко те организације се решавају многа питања. Ја бих хтео, желео да тамо буде решено и питање завичајних имања и насеља.

Није се случајно све догодило. Много је случајности у свету, али да на свој рођендан добијем прилику у оваквој организацији! Зато сам и допутовао!

Срећно!
С поштовањем,
Владимир Мегре

Годишњи одмор

Поштовани читаоци!
Поштовани купци кедрових производа!

Обавештавам Вас да фирма Звонећи кедри Србије неће радити нити примати поруџбине у периоду од 4. – 14. јула 2015. године због коришћења годишњег одмора.

За Звонеће кедре Србије,
Ваша Зоја Беголи

Cashvertising